Prvi pisani recept za viršle ili kobasice, datira unazad vekovima. Počeci proizvodnje viršli i kobasica sežu duboko u istoriju, ali precizno datiranje prvog recepta za viršle može biti izazovno zbog nedostatka pisanih dokumenata i zbog toga što su recepti često prenošeni usmenom predajom, pre nego što su zvaničnao zapisani.

Istraživali smo i ipak saznali da prvi zvanični zapis o receptu za pripremu viršli (tirinška barena kobasica) datira iz 1432 godine. Ovaj zapis je sasvim slučajno pronašao nemački istoričar Hubert Ercman dok je pretraživao jedan arhiv. U receptu postoji navedena lista sastojaka koju su tadašnji mesari morali koristiti i ispoštovati da se za pripremu viršli mora koristiti isključivo čisto meso.

Prvi dokumentovani recept za viršle datira iz 1432. godine!

Zanimljivo je da su u gradovima Nemačke onog vremena, tokom srednjeg veka funkcionisali posebni komiteti koji su bili zaduženi za kontrolu kvaliteta hrane. Ako je komitet tokom provera saznao da mesar za proizvodnju viršli ne koristi propisane sastojke, bio bi kažnjen sumom od 24 Pfeniga, što je u ono vreme bila jedna celodnevna zarada.

Nije neobično što su se recepti za razna jela počeli pojavljivati u pisanim dokumentima tokom srednjeg veka, jer se tada naglo počela razvijati štamparska tehnologija, a u to vreme se počela razvijati i pismenost.

Viršle, kao i druge vrste kobasica, razvijale su se tokom vremena u različitim kulturama širom sveta. Njihovi sastojci i način pripreme, razlikovali su se zavisno o regiji i dostupnim resursima. Prvi pisani recepti za kobasice, počeli su se pojavljivati tokom srednjeg veka u Evropi. Viršle su postale popularna vrsta kobasica u mnogim delovima sveta, uključujući Nemačku gde su i danas poznate.

Za proizvodnju viršli u srednjem veku bilo je dozvoljeno korišćenje isključivo čistog mesa!!!

Reč Hrenovka potekla je iz Frankfurta, mesta u Nemačkoj gde su se počele proizvoditi prve kobasice od svinjetine, a koje su bile slične viršlama. Frankfurter Würstchen je tip kobasica koje su se proizvodile negde od 13. veka, a za vreme krunisanja Maksimilijana II. Ovaj tip kobasica deljen je meštanima koji su bili prisutni u vreme ceremonije.

Postoji navodna priča da je mesar Georg Lahner iz grada Koburga, ovaj tip kobasica doneo u Beč. Ovaj mesar je postojećoj smesi dodao i govedinu i jednostavno ovaj tip kobasica (verovatno preteče viršli) nazvao Franfurter. U zemljama gde je nemačko govorno područje (osim u Austriji), ove hrenovke zovu Wiener ili Wiener Würstchen (Male kobasice).

U zemljama nemačkog govornog područja osim Austrije kobasice Frankfurter nazivaju i Male kobasice!

Pretpostavlja se da su prve viršle u Ameriku došle u trenutku kada je veliki broj Nemaca bežao u Ameriku iz Nemačke nešto pre 1. svetskog rata. Prema nekim saznanjima, jedan nemački imigrant je započeo prodaju viršli na ulicama Sent Luisa sa svojom surpugom.

U Americi je prodavac kupcima za preuzimanje vrućih viršli davao rukavice!

Kako su skuvane viršle bile vruće, njih dvoje su kupcima uz viršle davali i rukavice. Ali kako veliki broj kupaca nije vraćao rukavice, navodno su došli na drugu ideju da viršle poslužuju i lepinjama. Postoji i verzija u kojoj je ovaj domišljati Nemac svoj proizvod prodavao i na svetskom sajmu u istom gradu, a da su kupci na ovom sajmu rukavice čuvali kao suvenir.

Viršle je navodno u rolnama prodavao na Koni Ajlendu u Njujorku i Čarls Feltman, a 1867. godine je naručio specijalan tip kola na kojima je bio montiran šporet. Šporet je posedovao dve pregrade, jedna u kojoj su se čuvale vruće viršle i druga u kome su bile smeštene sveže lepinje. Kako se Čarlsu posao sve bolje razvijao, on je 1871. godine iznajmio jedan plac na kome je izgradio restoran.

1867. godine Čarls Feltman je naručio specijalan tip kola koji je posedovao dve pregrade za ćuvanje viršli i lepinja!

Svima je poznat naziv Hot Dog, ali verovatno malo vas zna kako su vruće kuvane viršle dobile taj naziv. Naziv u kome se navodi reč Pas, koristio se u suštini kao sinonim za kobasicu 1800-tih godina, a najverovatnije zbog nekih optužbi da proizvođači za proizvodnju viršli (kobasica), koriste pseće meso.

Na osnovu jedne priče, upotreba naziva Hot Dog izmislio je karikaturista Toma Alojzijus u jednom crtanom filmu 1900-te godine. U tom crtaću je zabeležena prodaja viršli tokom bejzbol utakmice u Njujorku. Ovaj karikaturista je još jednom upotrebio termin Hot Dog i to u stripu 1916. godine, a navedeni termin je imao veze sa biciklističkom trkom na Medison Skver Gardenu.

Postoji još nekoliko teorija o tome kako je viršla dobila svoj naziv. Jedna teorija kaže da je naziv viršla izveden od nemačkog izraza “Wurst”, što znači “Kobasica”. Druga teorija kaže da je naziv viršla izveden od latinske reči “Verraco”, što znači “Vepar”.

Naziv Hot Dog je u suštini sinonim za kobasicu 1800-tih godina u Americi!

I da pojasnimo kako je viršla vrsta kobasice koja se proizvodi od mlevenog mesa, začina i konzervanasa. Prvi put se pominje u nemačkoj kuhinji u 14. veku, a u 19. veku se proširila i na druge evropske zemlje. U Srbiju je viršla stigla u 19 veku i od tada je postala popularna ulična hrana.

Viršla se danas proizvodi od različitih vrsta mesa, najčešće od svinjetine, govedine ili piletine. Može se jesti sirova, kuvana, pečena ili pržena. Viršla se često koristi u sendvičima, picama i drugim jelima.

U Srbiji postoje mnoge popularne viršle, kao što su viršla sa senfom, majonezom, viršla sa kačkavaljem, viršla sa ajvarom i viršla sa sirom. Viršla je omiljena ulična hrana, a često se može naći i u restoranima, kao i restoranima brze hrane.

U svetu se organizuju i poprilično neobični festivali hrane pa se tako u Americi održava i jedan posvećen viršli. Festival viršli se organizuje u Kanzasu i zanimljiv je, jer se na festivalu osim konzumiranja Hot Doga, organizuju i brojni zanimljivi sadržaji. Navikli smo da na vruću viršlu u lepinji uglavnom stavljamo senf, kečap, majonez, ali nismo sigurni da li bi kao premaz Hot Doga koristili Halapenjo, Čili, sir, pasulj pa čak i kiseli kupus, sastojke koje na ovom neobično festivalu redovno koriste posetioci.

I da navedemo još nekoliko festivala viršli u svetu:

The Original Hot Dog
Festival se održava u Sinsinatiju u SAD i to svake godine u julu. Festival je posvećen hot dogovima, a na njemu se takmiče proizvođači hot dogova iz ove zemlje. Na festivalu se mogu probati različite vrste hot dogova, a posetioci mogu da glasaju za svoj omiljeni.

The International Sausage Festival
Ovaj festival se održava u Milvoki-SAD, svake godine u septembru. Festival je posvećen kobasicama i viršlama, a na njemu se takmiče proizvođači iz cele zemlje. Na festivalu se mogu probati različite vrste viršli i kobasica, a posetioci mogu da glasaju za svoju omiljenu.

The Wurst Festival
Festival se održava se održava u Berlinu-Nemačka, svake godine u avgustu. Festival je posvećen kobasicama i viršlama, a na njemu se takmiče proizvođači viršli iz cele Nemačke. Na festivalu se mogu probati različite vrste viršli, a posetioci mogu da glasaju za svoju omiljenu.

The World Sausage Eating Championship
Ovaj festival se održava u Austinu-SAD svake godine u junu. Takmičenje je ubrzo postalo popularno i danas se održava u više od 10 zemalja. Takmičari moraju da pojedu što više viršli u roku od 10 minuta.

Najveći Hot Dog
Najveći Hot Dog na svetu proizveden je u Nemačkoj u gradu Frankfurtu na Majni. Hot Dog je bio dug 1.200 metara i težak 1.300 kilograma. Proizveden je 2018. godine, povodom 125. godišnjice Frankfurtskog festivala hrane.

Hot Dog je napravljen od 1.000 metara viršli, 200 metara hleba i 100 litara sosa. Viršla je bila proizvedena od svinjetine, govedine i piletine, a hleb je bio proizveden od raženog brašna. Sos je bio proizvedena smesa od senfa, kečapa i majoneza. Hot Dog je bio izložen na Frankfurtskom festivalu hrane, gde su ga posetioci mogli videti i probati.

Evo još nekih zanimljivih činjenica o ovom Hot Dogu:

Hot Dog je bio proizveden u saradnji sa kompanijom “Bratwursthaus Narr”, koja je specijalizovana za proizvodnju kobasica. Hot Dog je bio izložen na festivalu u trajanju od 10 dana, a u toku festivala, pojelo ga je oko 10.000 ljudi. Ovaj Hot Dog je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći Hot Dog na svetu.

Jedna od najskupljih viršli, proizvedena je u restoranu Herta Hauwer u Berlinu-Nemačka. Ova viršla je poznata kao Zlatna Viršla, a umotana je u jestivu zlatnu foliju. Cena jedne ove viršle iznosi 169 Eura.

Još jedan skupi Hot Dog možete kupiti i konzumirati na Rudolfovoj Božićnoj pijaci u Lucernu. Na štandu ketering kompanije Happy Souls iz Ciriha, možete kupiti viršle koje su proizvedene od mesa kvalitetne govedine i čuvenog začina šafran. Ovaj Hot Dog je preliven belim tartufima Alba, pozlaćenim biberom u zrnu, penom od šampanjca i posut kvalitetnim čokoladnim mrvicama proizvedenih u Švajcarskoj. Za pripremu ovog Hot Doga morate čekati oko 40 minuta i platiti ga 250 Švajcarskih Franaka.

Pišite nam na naš email: office@pizzeriagiovanni.rs sa kojim nesvakidašnjim sastojcima volite pojesti kuvanu viršlu ili ti Hot Dog!

 

fotografije: Pixabay